Crveni krst: Prva pomoć u pandemiji

Crveni krst je tokom 2020. godine dosegao oko milion ljudi, kroz tri oblasti u kojima su volonteri bili aktivni. Te oblasti obuhvataju podršku javnom zdravlju i obezbeđivanje vode, sanitacije, higijene, podršku smanjenju socijalno-ekonomskih posledica u lokalnim zajednicama, kao i jačanje kapaciteta samog Crvenog krsta Srbije. Na samom početku kovid krize u Srbiji, Crveni krst je formirao centar za pripreme i odgovor na nesreće, kako bi poboljšao koordinaciju aktivnosti u kriznim situacijama – u kojima je tokom prethodnih godina često bio vidljiv nedostatak organizacionih kapaciteta kada je reč o volontiranju.

“Kao organizacija i kao društvo susreli smo se sa krizom koja se po razmerama ne može porediti ni sa jednom drugom,” objašnjava Branimir Knežević iz Crvenog krsta. “Pored izlaženja u susret osnovnim potrebama ljudi poput odlaska do prodavnice, nismo zaboravili ni na potrebu ljudi da komuniciraju, što je onima kojima je pomoć bila potrebna mnogo značilo u vreme socijalne distance.

Knežević je dodao da je bezbenost volontera bila na prvom mestu i da prilikom organizovanja aktivnosti tokom krize – dobrovoljnog davanja krvi, pripremanja obroka u narodnim kuhinjama i pomoć ljudima sa ograničenim kretanjem, niko od volontera nije bio zaražen.

UNICEF: Mladi za mlade

Za UNICEF, ovo je bila godina inovativnih rešenja. Zajedno sa Mladim istraživačima Srbije, ova organizacija je sprovodila program Volonteri na mreži.

“Onlajn volontiranje je jedan od načina da se mladi aktiviraju, povežu međusobno i da koriste tehnologije koje su njima bliske i dostupne. Omogućili smo mladima koji žele da volontiraju da se povežu sa onima kojima je pomoć bila potrebna. Oko 800 volontera je uključeno i više od 4000 mladih dosegnuto kroz ovaj program. Mladi su se okupljani onlajn i radili korisne i širili informacije o tome kako se zaštititi od virusa, delili savete o tome kako sačuvati mentalno zdravlje,” objasnila je Stanislava Vučković iz UNICEF Srbija.

Ujedno UNICEF je u onlajn sferi sprovodio projekte Upshift i Generation Unlimited, s ciljem da se mladi ljudi animiraju i finansijski podrže da identifikuju ekološke i društvene probleme u svojoj zajednici i rešavaju ih. U UNICEF-u veruju da nije bitna samo sanacija najvidljivijih posledica ove pandemije, već i osvrt na njene dalekosežne posledice po mlade, poput gubitka socijalizacije, školovanja, nedostatak pristupa medicinskim uslugama i slično.

“Diskontinuitet u obrazovanju koji su mladi iskusili zbog krize, može da se premosti time što ćemo pozvati mladi da se uključe u volonterske programe, programe stručnih radnih praksi, kao i u ostale aktivnostu zajednice gde će kroz praktične stvari da usavršavaju i stiču veštine i znanja koje možda nisu uspeli da steknu u školi ove godine”, rekla je Vučković.

NVS: Volontiranje kao građenje proaktivnog stava

Poučen iskustvima iz prethodnih godina, Novosadski volonterski centar se u začetku krize izazvane pandemijom povezao sa Crvenim krstom, gradskim institucijama, kao i omladinskim organizacijama poput OpeNS. Oni su zajednički pružali pomoć – osim usluga usmerenih na ugroženo stanovništvo, volonterii NVS su u susret Međunarodnom danu volontera bili ispomoć i pri pravljenju privremene kovid-19 bolnice u Novom Sadu.

“Upravo ta aktivnost je primer fleksibilnosti u vanrednim situacijama,” primetio je Vojislav Prokosovački iz Novosadskog volonterskog centra. “NVS je formiran kako bi se promovisali pozitivni akspekti volontiranja i uključio što veći broj mladih, i ne samo mladih, ali i da se podigne kvalitet rada sa volonterima i uspostave određeni standardi. Jako je važno volonterima dati aktivnu, participativnu ulogu kako bi se osećali korisno, a ujedno je bitno obratiti pažnju na dve ključne stvari – bezbednost volontera i sticanje znanja kako bismo zajedno gradili aktivno društvo.”

RYCO: Fokus na region

Za neke organizacije, prelazak na onlajn aktivnosti značilo je usporavanje i neretko odlaganje projekata i aktivnosti. Ipak u RYCO-u vide i pozitivnu stranu te situacije – ova godina bila je prilika da urade opsežna istraživanja o potrebama mladih volontera, njihovim očekivanjima i preferencama i na taj oblikuju izuzetno ambicioznu platformu za regionalnu razmenu volontera.

“Platforma će funkcionisati kao centralna informativna baza gde će i volonteri i organizatori volontiranja moći da se registruju i prate, odnosno objavljuju prilike za volontiranje. Ideja je bila da na ovaj način odgovorimo na potrebe i jednih i drugih, ali i da platformu koristimo kao jedan od osnovnih alata koji ćemo koristiti za primociju programa prekograničnog volontiranja”, objasnila je Ines Bulajić iz RYCO, dodavši da su u kreiranje programa uključeni mladi, volonteri, potencijalni volonteri, organizatori volontiranja i donosioci odluka.

Idući korak je razvijanje tri prototipa programa koji će biti predstavljeni u pilot fazi naredne godine. Na osnovu povratnih informacije, biće kreiran finalni program prekograničnog volontiranja.

MIS: Tradicije kroz inovaciju

Za Mlade istraživače Srbije, imperativ u 2020. godini je bio – tradicija kroz inovaciju. Tako je MIS uspeo da održi u akciji nekoliko svojih projekata usmerenih na zaštitu životne sredine, volontiranje i aktivizam mladih – ali kroz fleksibilna rešenja koja su ponekad rezultirala događajima koji su bili čak napredniji i ambiciozniji u odnosu na svoje uobičajene postavke. Velika akcija čišćenja u okviru projekta Šta nam teško je umesto 100 volontera na jednom mestu okupila po 15 volontera u 10 mesta širom Srbije, u sinhronizovanoj akciji.

Na samom početku pandemije, fokus MIS-a je bio na bezbednosti volontera – apelovali smo na volontere da se ne samoorganizuju i ne volontiraju pre nego što pronađemo način da volontiranje učinimo bezbednim”, kaže Lena Tatalović iz Mladih istraživača Srbije. “Ali kada smo se vratili našim aktivnostima, prilagodili smo format kampova, tako da smo organizovali volonterske vikend kampove, pri čemu smo vodili računa da sve mere bezbednosti budu ispunjene. Ova godina nas je naučila da možemo da pronađemo nove načine, ali da ne treba ni da zanemarimo stare, te da kroz inovativnost, ali i zadržavanje tradicije gradimo otpornost.”